OBAMA: NISAM HTEO DA SRUŠIM GADAFIJA, NATERALI SU ME SARKOZI I KAMERON!

Na vojnu intervenciju 2011, u kojoj je lider Libije svrgnut i brutalno ubijen, naterali su me francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Dejvid Kameron, tvrdi bivši predsednik SAD

Nisam želeo da srušim režim libijskog vođe Muamera el Gadafija, tvrdi bivši američki predsednik Barak Obama u intervjuu magazinu „Atlantik“. On kaže da su ga na vojnu intervenciju 2011, u kojoj je Gadafi svrgnut i brutalno ubijen, naterali tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Dejvid Kameron, kojeg posebno krivi za trenutni haos u severnoafričkoj zemlji.

Obama je u intervjuu, koji će biti objavljen u aprilskom izdanju američkog magazina, pokušao da sa sebe skine svu odgovornost za to što u Libiji, nakon vojne intervencije koju je on predvodio, besni rat i zato što je zemlja postala uporište Islamske države (ISIS) na severu Afrike.

- Tada, 2011, kad su počeli protesti protiv Gadafija, na situaciju u Libiji sam gledao na sledeći način: ako zemlja zapadne u potpuni haos i izbije građanski rat, onda će to postati naš problem. Ali ovo što se dešava nije to i nije u američkom interesu da izvede jednostrani napad na Gadafijev režim – rekao je Obama.

On je dodao da su u tom trenutku Evropa i veliki broj zalivskih zemalja prezirali Gadafija ili su bili zabrinuti za humanitarnu situaciju u Libiji, pa su pozivali na vojnu akciju.

- Poslednjih decenija je u takvim okolnostima postala praksa da nas ljudi guraju da reagujemo, a onda pokažu nespremnost da stave svoju kožu u igru – požalio se Obama.

Američki predsednik je priznao da je tražio odobrenje UN za bombardovanje Libije samo zato što to nije bio primarni interes SAD.

- Rekao sam da ćemo reagovati, ali kao deo međunarodne koalicije. Kazao sam da to nije naš prioritet i da treba da dobijemo mandat UN. Trebalo nam je da Evropljani i zalivske zemlje budu aktivno uključeni u koaliciju. Rekao sam da ćemo pružiti svu vojnu podršku, ali da očekujem od drugih da ponesu svoj deo tereta – ispričao je Obama.

Pet godina nakon što je pokrenuo vojnu intervenciju protiv Gadafija, lider SAD smatra da je time sprečeno veće krvoproliće, ali je za haos nakon Gadafija okrivio Evropljane. Posebno je istakao Dejvida Kamerona, rekavši vulgarno da je on „kriv za sranje u Libiji“.

- Kad pogledam unazad i zapitam se šta je pošlo po zlu, vidim da ima mesta za kritiku jer sam imao previše vere u Evropljane. Verovao sam da će, s obzirom na blizinu, Evropa posle vojne intervencije investirati u budućnost Libije. Međutim, prevario sam se. Kamerona su omele druge stvari, a Sarkozi je želeo da se na sva zvona hvali svojim vazdušnim udarima, uprkos tome što su SAD zbrisale celu libijsku protivvazdušnu odbranu i obezbedile kompletnu vojnu infrastrukturu – zaključio je Obama.

Inače, vojna intervencija u Libiji, u kojoj je učestvovalo 19 zemalja na čelu sa SAD, Britanijom i Francuskom, počela je 19. marta 2011. i trajala je više od sedam meseci, do 31. oktobra iste godine. Za to vreme zapadna koalicija udarima iz vazduha i sa mora pomogla je pobunjenicima, koje su uglavnom činili islamisti, da poraze libijsku vojsku.

Gadafi je svrgnut, pobunjenici su ga uhvatili i surovo ubili. Od tada u Libiji besni rat među plemenima i između džihadističkih grupa. Ta afrička zemlja ima dve vlade – jednu islamističku u Tripoliju i drugu, međunarodno priznatu u Tobruku, na istoku zemlje. Haos su iskoristili džihadisti ISIS, koji su zauzeli istočne i severne delove države bogate naftom i na tom prostoru proglasili kalifat. Libija je tako postala pretnja po bezbednost Evrope.